Istorijat

 

Razvoj grada i savremene kulture, življenja ne može se zamisliti bez jednog tako značajnog subjekta kao što je "JKP KRUŠEVAC". Tokom svog postojanja Preduzeće je evoluiralo od primitivnih i niskoproduktivnih, do tehnički najsavremenijih oblika pružanja komunalnih usluga.
"JKP KRUŠEVAC" je pravni sledbenik Gradskog komunalnog preduzeća koje je formirano 1948. godine. U početku se radilo u otežanim uslovima, bez neophodne mehanizacije i adekvatne kvalifikacione strukture, a glavna motivaciona i pokretačka energija bili su elan i angažovanje zaposlenih. Godine 1973. došlo je do transformacije Preduzeća u Komunalnu radnu organizaciju "RASINA", u čijem sastavu su se pored Gradskog komunalnog preduzeća, našli još i Gradska pijačna uprava i Preduzeće gradski vodovod i kanalizacija. Nakon godinu dana došlo je do konstituisanja Osnovne organizacije udruženog rada "Čistoća, zelenilo i groblje", a tri godine kasnije postala je samostalna celina, od kada posluje kao komunalna radna organizacija "KRUŠEVAC". Pod tim imenom posluje sve do 1989. godine od kada je i zvanično upisana u registar Privrednog suda u Kraljevu pod nazivom Javno komunalno preduzeće Kruševac.
U prvim godinama svog postojanja, Preduzeće je svoje usluge izvršavalo na primitivan način, na primer, za iznošenje smeća i druge slične usluge koristilo je konjsku zapregu. Kobila "Mica" i zaprežna kola bili su predhodnica mehanizacije. Godine 1961. Komunalno preduzeće "Beograd-čistoća" besplatno je ustupilo našem Preduzeću četiri vozila marke TAM, da bi već 20. februara 1964. godine sopstvenim sredstvima bio kupljen prvi kamion TAM-4500F, odnosno cisterna za fekalije, a naredne godine i teretno vozilo marke FAP, koje je korišćeno za polivanje ulica. Svake godine, vozni park "JKP KRUŠEVAC" je postajao bogatiji za u proseku za dva vozila, uključujući specijalna vozila: autocisterne, autosmećare i autousisivače. Jačanje voznog parka bilo je uslovljeno povećanjem obima posla koji je nametao brži razvoj grada, infrastrukture i njegove privrede.
Povećani obim posla iziskivao je srazmerno povećanje broja radnika. Posmatrano po godinama taj broj se kretao od 93 u 1965. godini do 351 koliko ih preduzeće ima danas.
Uporedo sa povećanjem broja izvršilaca, rastao je i broj korisnika usluga iznošenja smeća, koji se od 7000 u 1969. godini povećao na više od 23000. Povećanjem obima usluga javila se i potreba rešavanja pitanja deponovanja smeća. Do kraja 1984. godine odlaganje smeća se vršilo na deponiji u Čitluku, a trajnije rešenje je nadjeno dislokacijom na novouređenom prostoru u Srnju.